Zgode i nezgode šegrta Copya, addendum

Objavih članak iz naslova nekidan, a zaboravih ubacit anegdotu kataloški br. 9. Što je najgore, želja da ispričam upravo tu pričicu ponukala me je da pišem/recikliram cijelu stvar. Eh, godine, šta se može… Nastavljam u revijskom tonu.

9. Ne znam kako je sad, ali kad sam upisivao prvi razred osnovne (tad je to još uvijek bila osmogodišnja) prije nekih 20ak godina, prvo se moralo ić’ kod školskog psihologa/pedagogoda, ili šta je već bila ona teta u školi kod koje me je mama vodila mjesecima prije nego sam za prave krenuo u školu. Mama mi je rekla da budem fin, pa sam kao kulturno gradsko dijete jednako kulturno popričao s tetom iz škole. Pitala me, meščini sad k’o kroz maglu, ona uobičajena pitanja tipa: ‘Čiji si ti?’, ‘Kako se zoveš?’, ‘Kol’ko, momčino, imaš godina?’ i sl., a onda je prešla i na stručna pitanja: ‘Znaš ti mali čitat? A pisat?’, ‘Kolko je dva plus dva?’ i ‘Kila ipo dinar ipo, pošto sedamn’est tona jabuka?’ (tad su još bili dinari, Tesla, konjanici i rudari, a za džeparac sam od dede dobivao, ni manje ni više, Tita!). Dala mi je i da slažem neke kocke sa šarama, dala mi sliku sa šarom i ja sam kockama morao napravit tu istu šaru. Sjećam se k’o da je bilo juče kako je bila ponosna na te kocke i kako je mami prodavala foru da je to nešto super. Ipak je iz Njemačke (tad taman bilo ukinulo DDR)… Ja sam neko vrijeme te šare slagao i slagao, a onda mi je dosadilo i više nisam htio (mama mi ipak nije rekla da budem TOLIKO fin), na što se teta smrtno uvrijedila (izgleda da je pravo gotivila te kocke, vrag će ga znat). Elem, na kraju me, onako uvrijeđena, pitala (valjda želeći ispitati širinu mog nepostojećeg predškolskog obrazovanja) jedno pitanje iz opće kulture: ‘Znaš ko je otkrio Ameriku?’. Kao i svakom šestogodišnjaku, i meni je Amerika bila pojam (tad su Ameri još bili face), i naravno da sam znao odgovor na tako jednostavno (glupo?) pitanje: ‘Kolumbo!’, odgovorio sam k’o iz topa. Ženska nije bila impresionirana: ‘E nije Kolumbo, već KRISTOFER Kolumbo’. Nisam se dao smesti: ‘E nije nego samo Kolumbo!’. I ona je bila ustrajana: ‘Ne, nije SAMO Kolumbo, već Kristofer Kolumbo.’ Valjda je kontala da to što je završila fakultet znači da je pametnija od klinca od šest godina, k’o će ga znat. Ali stariji često zaboravljaju da klinci, u pravilu, razmišljaju vrlo, vrlo logično. Baš u to vrijeme zagrebački Kraš žestoko je reklamirao svoju (novu?) čokoladu, besramnu kopiju švicarskog Tobleronea. Tetu sam tako, vrlo logično, upitao: ‘Ako je Kristofer Kolumbo, zašto se onda čokolada zove SAMO Kolumbo?’. Teta nije imala odgovor na to. U septembru te 1990. godine postao sam prvačić I3 (prvi tri) razreda OŠ Bratstvo i Jedinstvo. Nisam postao pionir, mada sam od starije raje nabavio kapicu (plavu titovku s petokrakom). Marame se nikad nisam dočepao.

Pogledajte i ovo:

• J.R.R. Tolkien: The Children of Hurin
• CopyPaste’s Podcast – Ep24 – CP’s back!
• CopyPaste’s Podcast – Ep23 – Dobre stare igre
• [Blog Action Day 2011] Pizza und Cola
• Dan 14. – Glasovne naredbe