Mrzim Novu godinu

Mrzim Novu godinu. Al’ ono fakat. Nije to ništa posebno, da sad smišljam načine da zaustavim planetu ili nešto slično, ma jok. Samo je ne volem i to je to. Nekako mi je sve skupa previše isfurano, previše iskomercijalizirano za moj ukus. U trenutku kad je doček Nove godine postao unosan biznis, za mene je izgubio svaku draž. Pobogu, gdje je nestala spontanost?

Ide mi na živce to što se za novu godinu mora čekati ponoć, mora fino obući, mora biti dobro raspoložen… Jer, šta će svijet reć’? Kola i ruska salata su vazda tu negdje – od toga se ne može pobjeć. Taj tandem dođe kao simbol najluđe noći. A 01.01. – bečki koncert i sarma! OK, bečki koncert mi je super, i to volim gledat, ali sarmu ne volim nikako, pa mi onda i koncert nikako ne sjeda, čim pomislim šta me nakon toga čeka za stolom. Pa su tu onda petarde i ostala pirotehnička bratija. Pucaju, ko da ima nije bilo dosta rata. Istina, petardaju okolo mahom derlad koja rata nisu vidjela. U ovo doba godine poneki nesretnik redovito ostane bez očiju i par ekstremiteta. Petarde se prodaju na pijacama, na sred Ferhadije. A murja apelira da se ne rabi pirotehnika i šeta tim istim Ferhadijskim buvljakom, koji je nekoć možda i bio glavna ulica u Sarajevu, ali sad je još samo jedna tijesna nakupina tezgi.

Šta je zapravo Nova godina? Trenutak za koji se dogovorilo da je to upravo onaj kad planeta pređu neku imaginarnu startnu/ciljnu liniju? Zar je neko pobo onu kockastu zastavu u orbitu i povuko ćizu masnom bojom (znao sam da se ti astronauti dosađuju tamo gore)? Šta ja znam, ali stvar mi je totalno bezze. 31.12. i 01.01. se razlikuju jedino u tome što se treba sjetit da je druga godina kad se piše datum, i što treba promijenit kalendar na zidu. Sve ostalo je isto. Tolika euforija oko promjene zadnje cifre datuma… Ko da se datum na mijenja svaki dan, redovno.

Možda ljudi vole sigurnost. Vole računati da će biti Nove godine. U tome su bar u pravu, Nova godina dolazi redovno s 31.12. na 01.01. i još nije ofalila.

Ne kontam u čemu je tolika furka, neradan dan k’o svaki drugi, ima ih valjda 20-ak u godini. Od toga je bar pola u razdoblju humanijeg vremena, kad se ne mora grtat snijeg ispred kuće i strugat led s auta, a može se i prošetat po buvljaku (onom spomenutom par redaka više) da se od smoga ne fasuje rak pluća ili dva.

Zadnjih mjesec dana nas sa svih strana bombardiraju puni novinski stupci (šta stupci, čitave rubrike, i kolumne čak – stranice i stranice – čitave šume nestaju zbog Ng debilizma) posvećeni dočeku Nove godine. Šta obući, gdje ići. Kao da iko normalan ima novca za bundu koju će obući samo za doček Nove. Ili kao da ikome treba bunda, ako će bit u zatvorenom. Ako će čekat na otvorenom, šta će mu bunda kad će je ili neki pijani kreten progorit cigarom, ili će neki slino u nju zafrcljacit petardu…

A onda – najluđa noć, doček Nove godine. Kad sam bio klinac, volio sam dočeke, jer sam smio bit budan do ponoći, ali kako sad inače idem u krpe tek oko 1 – 2 izjutra, stvar je izgubila na draži. Zar je potrebna Nova godina da se okupi ekipa, pošteno se iznapija i radi gluposti? Ponoć k’o ponoć, svaki dan ista, dođe između 23:59 i 00:01.

Na otvorenom se Nova godina ne može uopće proslavit. Negdje oko ponoći se ne može ni hodat ulicom – samo zasipaju petardama, osama, pčelama i sličnim gadostima, s prozora, balkona, s krovova i iz podruma. I ne gledaju ima li insana na ulici… Šljem, pancirka, zaštitne naočale…

A tek TV program. Jao majko mila. Za Novu godinu naši dragi televizijski djelatnici nasnime toliko hopa-cupa da imaju zalihu koju nemilice troše do naredne Nove godine. Ne preuveličavam, može se vidjet spotova i od prije par novogodišnjih programa. Svaka čast na trudu, ipak je pos’o izorganizirat snimanje novogodišnjeg programa mjesecima unaprijed, i ukomponirat pojavljivanje zvijezda. A zvijezde nije lako ulovit, u decembru se uglavnom bave snimanjem novogodišnjih programa, tako da nije nikakvo čudo pratit fizikalni fenomen pojavljivanja iste osobe istovremeno na dva-tri dočeka. Pa sad ti reci da naše zvijezde nisu face. Dakako, ženske zvijezde su u prvom planu. Nova godina je period za proučavanje ženske anatomije i dostignuća moderne plastične kirurgije. Silikonskih sisa i guzova, celulitom obdarenih butina i loših frizura se ovih dana može nagledavat do mile volje. Može se fino pratit koliko se koja udebljala od prošle godine, za koliko je brojeva ova povećala sise, i da li onoj bolje stoji haljinica-dopičnjak ili duga haljina s izrezom su pupka i dopičnjačkim izrezom na donjem dijelu… Naravno, glasovne sposobnosti i hitovi koje pjevaju se i ne spominju. I bolje je tako.

Zanemarujući muzički dio programa, koji zbog vrste muzike ne podnosim i uopće ne konzumiram, tako da ne mogu ni suditi o kvaliteti, ni ostatak mi se ne sviđa. Sve je toliko izvještačeno, toliko na silu, bez i trunke spontanosti – žao mi je, kod mene ne prolazi. Nađite drugog pisca skečeva i malo manje uštogljene glumce, imate godinu dana fore. A tek reklame i čestitke: ne znam postoji li iko ko provede po 15 minuta u cugu blejeći u ekran i slušajući kako mu Novu godinu čestitavaju neke firme za koje nikad nije čuo, nit’ će mu ikad zatrebat u životu. Lijepo od njih što su nas se sjetili, hvala na lijepim željama (kulturno odgojeno čeljade), al’ te čestitke vam slabo piju vode s obzirom na gledanost. Opet, možda su jeftine, pa u tom slučaju nije na odmet. Vrag će ga znat.

Daleko od toga da sam jedini koji prezire komercijalne praznike kiča, poput Nove godine. Malo sam se družio s jaranom mi Guglom, pa iskopasmo riječi par istomišljenika iz bespuća globalne mreže. Malo je istrgnuto iz konteksta, ali nije to tako ni bitno. Ko da je ovaj blog jako čitan, pa da će nekom zasmetat… :p

Hemi426 sa foruma Krstarica.com

Pored vec postojecih tema posvecenih novoj godini, mislim da bi trebalo da postoji jedna tema za sve one koji preziru ovaj nametnuti prznik gluposti, preterivanja i kitcha! Mrzim novu godinu, mrzim deda mraza, mrzim celu natripovanu euforiju i mrzim novogodisnji tv program Uvek se dobro provodim tokom godine a za 31.12 sam po pravilu nesto sjeban, bolestan, prezauzet i tuzan ili sve zajedno! Pored toga, onaj peder od deda mraza nikad nije dobio moja pisma i nikad mi nije doneo sta zelim! Nadam se da cu ga ove godine sresti, izgaziti i opljackati a irvase cu da prodam u klanicu!!!

Moj komentar: Hemi legendo, čitaš mi misli. Istina, ja bih sobove u zoološki, ko će veterinara uganjat u ovo doba, još da kakvu boleščinu od beštija zaradim, ali slažemo se u onom osnovnom…

mica sa foruma Aikido-Beograd.com

Pa, ima osnova za tako nešto. Naime nekad su Nove Godine imale izvestan značaj, i bile su dočekivane na odgovnarajući način. U modernije vreme one, kao i mnoštvo drugih praznika, predstavljaju samo neku vrstu oduška, opravdanog ili ne, za sve frustracije (naročito seksualne) trpljene tokom godine, i onda se nastoji da se u jednoj ili dve noći sve to “nadoknadi”, obično uz prekomernu galamu i zaurlavanje. Otuda i ona nervozna euforija u nerealnim iščekivanjima bogzna čega, koja može svakako da iritira.

Uz to, “za praznike”, posebno neke od njih, dozvoljavano je, naročito ženama, “slobodnije ponašanje” jer su uglavnom bili takve prirode da pospeše opštu plodnost. Otuda recimo ono željno iščekivanje prilika za praznovanje u mlađih i/li “nesituiranih” žena, “pevanje” bez sluha, “igranje” bez osećaja za ritam i kretanje, neumereno jedenje, u narodu poznato kao ždranje, i pijenje, to jest lokanje, itd., što stvara opštu atmosferu neke veće ili manje neuravnoteženosti, što nije baš mnogo prijatno za gledanje.

Nove Godine su dobre za decu, ako ima ko da im je predstavi kao takvu, i za one koji su stanju da je dočekaju u relativnoj uravnoteženosti i smirenosti. Onda je to stvarno praznik, poseban doživljaj. Ali toga ima samo u vrlo uskim, uglavnom porodičnim krugovima, kada se Nova Godina dočekuje smireno i svečano.

Nova Godina, a i “praznici” uopšte u “modernoj” kulturi brka se vrlo sa karnevalima (carne vale), pa otuda i tolika buka i neuravnoteženost. Bilo kako bilo, jedva čekam da “zabava” miliona prođe, još od svoje valjda petnaeste ili čak i ranije. Kad se neko na silu “veseli” onda je to izvestan napor za posmatrati.

Svima srećna i mirna Nova Godina, na milougodnim i blagotvornim frekvencijama.

Moj komentar: Ahaaa, sad kontam! Zato se svake godine redovito dešava baby-boom oko 01.09. ccc Mada, moram priznat da razmišljanje tipa “odoh se pojebat na Novu godinu” ima smisla: novogodišnja noć bi načelno trebala najavljivati kakav će biti ostatk godine. Ali pobogu, ako se nekom jebaje, zašto čekat novogodišnju noć?!

24sata

Pjevačica Britney Spears (27) priprema doček Nove godine u svom domu. Bivši suprug Kevin Federline dovest će joj sinove Seana Prestona (3) i Jaydena Jamesa (2) kako bi slavili s majkom. On želi biti slobodan kako bi izveo djevojku Victoriju Prince. Kevin pjevačici nije dao sinove tijekom božićnih blagdana, ali će bar ručati zajedno.

Moj komentar: Ovo je istinski krucijalna informacija, baš za naslovne strane. Ne znam kako bih se opustio i uživio u novogodišnji ugođaj da nisam saznao da Britney Novu slavi sa klincima… Šteta što nam nisu prenijeli šta su klinci jeli za ručak, izgaram od ljubopitljivosti.

Lyra sa foruma Aikido-Beograd.com

Mrzim Novu Godinu.

Mrzim doček Nove Godine.

Mrzim da mrzim…

Moj komentar: Pravi novogodišnji haiku.

kalkulus Twitter status

aktivno mrzim Novu godinu i smishljanje gde za istu

Moj komentar: Ukralo mi status :D Srećom, ne mora se puno smišljat. Gajbu pive pod ruku i međ’ svijet, tako si vazda dobrodošao.

Na kraju, svim kolegama mrziteljima Nove godine, a i onim drugim, želim sretnu i uspješnu frišku 2009. godinu.

Slični postovi:

• Nedjeljno-snježno-jutarnji post
• Krivo je more…
• Jedan pravi monday rant, nakon dužeg vremena
• Sretan praznik Nerada
• Praznik nerada